Смрт цара Уроша

Смрт цара Уроша

0001    Рани мајка дијете Уроша,
0002    Ранила га и одранила га,
0003    Доранила до петнест година,
0004    Па га даје ујку Вукашину,
0005    Да га учи хитар лов ловити,
0006    Лов ловити по гори зеленој,
0007    Лов ловити по гори одити.
0008    Не учи га ујко лов ловити,
0009    Ни одити по гори зеленој,
0010    Већ га води од јеле до јеле.
0011    Бесједио дијете Уроше:
0012    ”Да мој ујко, Вукашине краљу,
0013    ”Не учиш ме хитар лов ловити,
0014    ”Лов ловити по гори зеленој,
0015    ”Лов ловити по гори одити,
0016    ” Већ ме водаш од јеле до јеле.”
0017    Одговара Вукашине краљу:
0018    ”Мој нећаче, дијете Уроше!
0019    ”Ја те водим од јеле до јеле
0020    ”До највише и награнатије,
0021    ”Гди но има за одморе лада,
0022    ”Да сједнемо, да се одморимо,
0023    ”И бијела љеба наједемо.”
0024    Па сједоше под зелену јелу.
0025    Урош једе љеба бијелога,
0026    Урош једе, ујко га не једе,
0027    Већ он ода по гори зеленој,
0028    Па пребира отрована биља,
0029    Да отурје дијете Уроша.
0030    Отрова га и сарани млада
0031    Под највишом и најгранатијом
0032    У горици а брснатом јелом,
0033    Гди сједоше јести љеба б’јела.
0034    Чека мајка дијете Уроша,
0035    Чека мајка три недјеље дана,
0036    Чека мајка три мјесеца дана,
0037    Чека мајка годиницу дана.
0038    Не мож’ мајка сина да дочека,
0039    Већ се шеће у гору зелену,
0040    Шеће мајка од јеле до јеле,
0041    Свуда гледа, мотри и разгледа,
0042    Не би л’ сина дигод припазила.
0043    Тражила га две године дана,
0044    Ал’ не нађе дијете Уроша.
0045    Кад наврши трећу годиницу,
0046    Манастир је у гори спазила,
0047    И у њему стара калуђера.
0048    К намастиру дошетала мајка,
0049    Наслања се на та мала врата,
0050    На врати је сузе проливала,
0051    Излазио стари калуђере,
0052    Па беседи Урошевој мајци:
0053    ”Бога теби, незнана старице,
0054    ”Ниси л’ откуд Урошева мајка?”
0055    Одговара мајка калуђеру:
0056    ”Јесам главом Урошева мајка,
0057    ”Д’јете тражим по гори зеленој,
0058    ”Д’јете тражим, ал’ не могу наћи.”
0059    Беседио стари калуђере:
0060    ”Бога теби, Урошева мајко,
0061    ”Пођи мало у напредак, мајко,
0062    ”Па погледај на ту десну страну,
0063    ”Опазићеш понајвишу јелу.
0064    ”Понајвишу и најгранатију,
0065    ”Понајгушћи под њоме је ладак,
0066    ”Онде лежи дијете Уроше,
0067    ”Њега јесте ујко погубио,
0068    ”Погубио Вукашине краљу.
0069    ”Бог т’ убио, Урошева мајко,
0070    ”Ако њега сузама полијеш,
0071    ”Ти се на њег гроктом насмејавај.”
0072    Те је мајка речи послушала,
0073    Стара шеће мало унапреда,
0074    Погледала на ту десну страну,
0075    Опазила понајвишу јелу,
0076    Понајвишу и најгранатију,
0077    Понајдебљи под њоме је ладак,
0078    Ту угледа дијете Уроша.
0079    Није њега сузом поливала,
0080    Већ се гроктом на њег’ насмијала.
0081    Онде мајка Уроша видила,
0082    И онде се Урош посветио,
0083    Те се само посвећено т’јело
0084    Назидану манастиру шеће,
0085    Онде легло санак боравити,
0086    Боравити и болне цјелити,
0087    Да је слава Богу великоме,
0088    И Урошу угоднику своме.